Online Tržište

Kanadska komisija za regulaciju radija, televizije i telekomunikacija u Kanadi (Canadian Radio-Television and Telecommunications commissions ili CRTC) nedavno svojom odlukom o izmeni pravila plaćanja je praktično ukinula flat rate pristup Internetu koji je danas postao standard po kojem se pristupa Internetu u razvijenim zemljama.

Konrad fon Finckenstein, šef komisije, izjavio je da je čuo “o zabrinutosti Kanađana” o izmenjenim pravilima plaćanja. Ova nova pravila omogućavaju dominantnom DSL provajderu, kompaniji Bell Canada, da nametne plaćanje po korišćenju malim ISP koji koriste delove njihove mreže za pružanje usluga.

Mali Internet provajderi odmah su morali da revidiraju svoju ponudu krajnjim korisnicima, čime je bila ugrožena cela Internet ekonomija u Kanadi. Kanađani su bili suočeni s ograničenjem protoka podataka na svega 25 gigabajta mesečno.

Krajnji korisnici su se odmah pridružili manjim provajderima i organizovali pisanje peticije kanadskoj vladi da promeni odluku CRTC-a. Reakcije na tu odluku mogle su se čuti i van granica Kanade, te je na kraju kanadski premijer Stephen Harper obećao da će nešto uraditi. Na svom službenom Twitter profilu je objavio da je zatražio od CRTC-u da revidira svoju odluku.

“Mi nemamo monopol na mudrost,” priznao je Konrad fon Finckenstein, dodajući da je CRTC odlučila da suspenduje nova pravila za 60 dana u toku kojih će da preispita svoju odluku.

Čak i ako nova pravila plaćanja budu u potpunosti ukinuta, mali provajderi će i dalje biti u nezavidnoj poziciji jer oni poseduju samo nekoliko procenata kanadskih korisnika. Kao što je Konrad fon Finckenstein primetio, većina Kanade funkcioniše dvostruki monopol. Bez obzira na to šta će biti sa novim pravilima, kompanija Bell Canada i kablovske kompanije će i dalje biti slobodne da diktiraju uslove na tržištu na kojem samo mogu da stradaju nail provajderi.

Kineski Internet Informacioni Center objavio je statistiku koja pokazuje da država od 1,3 milijarde ljudi sada ima 457 miliona korisnika širokopojasnog Interneta, što je više od SAD, Meksika i Kanade zajedno. Ova statistika takođe nudi zanimljivu perspektivu vezanu za Kinu i budućnost Interneta.

Na primer, širokopojasna penetracija u Kini je 98 odsto, za razliku od SAD-a gde je penetracija oko 80 odsto, a u nekim državama još i manja.

Kineski Internet Informacioni Center izveštava da u Kini ima 303 miliona korisnika mobilne mreže, što je povećanje za 69,3 miliona u odnosu na isti period u 2009 godini. Mobilni Internet korisnici čini 66,2 odsto od ukupnog broja korisnika Interneta, u poređenju sa 60,8 odsto koliko ih je bilo na kraju 2009 godine. Broj ruralnih korisnika Interneta dostigao je 125 miliona, odnosno 27,3 odsto od ukupnog broja korisnika, što je takođe povećanje od 16,9 odsto.

Kinezi troše milijarde dolara kako bi izgradili što bolju mobilnu i fiksnu širokopojasnu Internet mrežu, čineći svoje kompanije i privredu sve konkurentnijom na globalnom nivou.

U pokušaju da prosečna osoba nauči osnove pretraživača i Web-a, Google je objavio interaktivnu knjigu koja objašnjava pojmove kao što su TCP/IP, HTML, browser extensions i malware.

Kratka knjiga, “20 Things I Learned About Browsers and the Web” (20 Stvari koje sam naučio o pretraživačima i Web-u), korak-po-korak objašnjava Web i kako on funkcioniše. Kreirana je od strane Google Chrome tima koristeći HTML5, a sadrži mnogo interesantnih ilustracije nagrađivanog Njemačkog ilustratora za decu Christoph Niemann-a.

Fokus knjige je na 19 različitih tema (plus podsetik, što daje tih 20 stvari). Ona počinje sa "Šta je Internet?", A zatim uranja u Cloud Computing, web aplikacije, programske jezike, web browser, privatnost, sigurnost i otvoreni kod.

Google je očto shvatio da većina ljudi nema pojma o funkcijama preglednika ili šta je u stvari HTML5. Ovo se pokazalo prošle godine kada je Google izašao na ulice i pitao ljude: "Šta je pretraživač?" Manje od 8% anketiranih ljudi je dao tačan odgovor.

Ova ilustrovana knjiga, 20 Things I Learned About Browsers and the Web (20 Stvari koje sam naučio o pretraživačima i Web-u) je dostupna na 20thingsilearned.com.

Registrirajte dobar domen. Bilo bi najbolje da se vaš domen odnosi na vaš proizvod. Ako prodajete lutke a vaš domen je gfronline.com, to vam baš i neće pomoći što se tiče tržilica. Ne zaboravite da možete da registrirate više povezanih domena. Kako bi izbjegli probleme sa tražilicama koje bi mogle previdjeti brojne domene koji ukazuju na istu stranicu, usmjerite ih na zasebne odredišne stranice sa linkovima koji će privući posjetitelje na sajt. To će pomoći vašem ranku.

Pazite na naslove. Najveće greške koje prave male firme sa svojim SEO jesu da imaju nepotpune naslove ili da nemaju tagove u naslovu. Većina web stranice su napravljene korištenjem tradicionalnih HTML editora koji ne navode slabosti stranice pri njenoj izradi. Naslovi stranica su vrlo jednostavan način za privlačenje algoritama tražilica koji traže naslove na više povezanih stranica. Ako uzmemo ponovo primjer lutke, bolje je sa jedna od stranica ima naziv “Barbie” nego naziv “Stranica 1″.

Koristite ključne riječi mudro. Uradite istraživanje ključnih riječi vezanih za vaš proizvod, kombinirajte ih i testirajte da vidite što vam najbolje odgovara. Nakon toga uključite ih u naslove, opis, zaglavlje i gdje god da možete a da ne budu prenapadne za vaše korisnike.

Učinite svoje kontakt podatke očiglednim. Kako bi spriječili spam, neke tvrtke dizajniraju svoje kontakt podatke u grafiku, tako da programi koji kupe informacije iz teksta na ovaj način ne mogu doći do e-mail adrese. To je pogreška, svoje kontakt informacije trebate učiniti lakim za pronaći na mreži, posebno iz razloga ako želite da dobijete dobar rank za određenu regiju. Odlučite se za tekstualne kontakt informacije umjesto jednostavnog ubacivanje e-mail linka.

Linkovanje. Što više relevantnih linkova imate između svojih i ostalih sajtova dobit ćete viši rank a samim tim imat ćete više posjetilaca koji dolaze posredstvom tražilica. Kad netko traži nekog vašeg konkurenata, na ovaj način vaš sajt će biti prilično visoko rangiran što vam daje veliku prednost u odnosu na vaše konkurente.

Od danas (1. jula), svakom građaninu Finske sada se garantuje zakonsko pravo na bar 1Mbps širokopojasne konekcije, stavljajući ga na isti nivo sa ostalim osnovnim pravima u zemlji, kao što su zdravstvo i obrazovanje.

Finska Vlada je obećala garantovanu brzinu od 100Mbps do 2015 godine za sve svoje građane, a trenutno oko 97% Finaca već ima širokopojasnu konekciju.

Uzeli smo u obzir ulogu Interneta u svakodnevnom životu Finaca. Internet usluge više nisu samo za zabavu,

naveo je u svom obrazloženju Finski ministar komunikacija Suvi Linden.

I tako je širokopojasni pristup Internetu sada i zvanično zakonsko pravo u jednoj zemlji, barem za sada.

Brz rast tehnologije doveo je Evropsku komisiju u situaciju da izvrši reviziju osnovnih telekom usluga koje Evropljani mogu da očekuju. Nadati se da će i ostale članice EU uskoro krenuti stopama Finaca.

Grupa MIT istraživača demonstrilala je metod mrežne topologije koji bi mogao ubrzati Internet za 100 ili čak za 1000 puta nego što je to danas.

Tajna koncepta je u tome da se ukloni ili smanji vrijeme intenzivnog prijenosa podataka, koje uključuje pretvaranje optičkog signala u električni signal radi memorijskog pohranjivanja. Memorijska pohrana je potrebna u situaciji kada više optičkih signala dođe do rutera u isto vrijeme, tada se od rutera zahtijeva da pretvoriti i pohrani dodatne dolazne signale do trenutka dok ne budu mogli da se ispravno obrade.

MIT profesor Vincent Chan, ima koncept, poznat kao “nisko prespajanje”, koje odstranjuje potrebu za pretvaranjem i pohranom podataka, pretvaranjem visoko prometnih koridora u jednosmjerne pravce. Drugim riječima, put između dva velika čvorišta bi sada slao optičke signale samo u jednom smjeru, sprečavajući da višestruki signali dolaze iz različitih smjerova odjednom.

Ovo istraživanje traje posljednjih 20 godina, a ovi nalazi pokazuju ogroman potencijal koji donosi povećanje brzine prenosa podataka od 100 do 1000 puta, a uz to dolazi i do značajne uštede energije. Provedba plana bi bila izuzetno skupa, zahtijeva zamjenu velikog broja rutera sa novim, optičkim modelom.

Ipak, sa sve popularnijim aplikacijama kao što su high-definition video streaming (preuzimanje videa visoke rezolucije), prelazak na ovaj novi model bi mogao da ima smisla i finansijske koristi za Internet provajdere i tehnološke kompanije.

Cisco Sistems u svojoj godišnjoj Visual Networking Index prognozi predviđa da će se promet Internet umrežavanja učetvorostručiti između 2009 i 2014 godine. Takođe predviđa da će online video biti primarni nosilac tog rasta.

Cisco izveštaj kaže da će 767 exabajt podataka (jedan exabajt je ekvivalent milijardi gigabajta) biti prebačeno na mrežu u 2014 godini, gde će 91% potrošačkog saobraćaja biti online video koji će uključuje i tradicionalni web video i video-na-tražnju koje obezbeđuje televizijska usluga.

Istraživanje kompanije Cisco pokazuje da će online video premašiti peer-to-peer promet (koji uključuje usluge deljenja datoteka kao što su Bittorrent i najveći deo sadržaja piraterije) po prvi put ove godine. P2P ćini najveći deo prometa na mreži potrošača već neko vreme, i to će se nastaviti ali ni blizu tako brzo kao što će rasti online video.

Iz nedavnih podataka comScore-a se vidi da Internet korisnici gledaju više videa nego do sada, ali Cisco predviđa veliki rast i video poziva.

Uređaje kao što su Apple TV i Google TV će uveliko da doprinesu povećanju upotrebe online videa.

Grafikon pokazuje kako će različiti oblici prometa rasti u narednih pet godina.

Na Google-ovoj I/O konferenciji u San Francisku, Vic Gundotra iz Google-a je postavio zanimljiv slajd. Kao što možete videti na slici ispod, u proteklih 5 godina Internet beleži ogroman rast.

Od 2004 godine do 2009 godine, statistika iz kompanije Forrester kaže da je korišćenje web-a je poraslo 117% u smislu kako ljudi provode svoje vreme u toku dana. To ne može biti previše iznenađujuće, ali ono što je zanimljivo je da su svi drugi veliki oblici medijske potrošnje u padu ili stagniraju. Slušanje radija je u padu za 18%, čitanje novina je u padu za 17%, čitanje časopisa 6%, a gledanje TV ima stopu rasta 0%, može se reći da dobro stoje u poređenju sa ostalima.

Očigledno da je ovo dobra vest za Google koji je sav na Internetu ili bar dok ne lansiraju svoje TV rešenje koje se očekuje svaki dan.

2010 će biti velika godina za HTML 5. Apple i Google gaze velikim koracima a sada i Microsoft koji će izlaskom Internet Explorer-a 9 podržati HTML 5 i pomoći zajedništvu na web-u.

Budućnost Web-a je u HTML 5,

rekao je Dean Hachamovitch, generalni menadžer za IE u Microsoft-u.

Microsoft će i dalje podržavati Flash ali HTML 5 i Flash su u lošim odnosima već duže vreme. Dajući podršku HTML 5, Microsoft daje web sajt dizajnerima još jedan razlog da odustanu od Flash-a.

Microsoft planira da podržava samo H.264 kodek za HTML 5 video. Sa druge strane Flash već sada podržava H.264 kodek ali će korisnici sve manje da koriste Flash za gledanje jer ovi video zapisi mogu da se gledaju direktno u HTML 5 pretraživačima, poput IE9, Safari ili Chrome-a.

Izvršni direktor Apple-a Steve Jobs je govorio o prednostima H.264, i koristi za mobilne uređaje:

Da bi se postigao dug život baterije kada se gleda video, mobilni uređaj mora hardverski da dekodira video, jer softversko dekodiranje koristi previše snage baterije. Mnogi čipovi koji se koriste u savremenim mobilnim uređajima sadrže decoder koji se zove H.264, industrijski standard koji se koristi u svakom Blu-ray DVD playeru i usvojen od strane Apple-a, Google-a (YouTube), Vimeo, Netflix-a i mnogih drugih kompanija.

Iako je Flash je nedavno dodao podršku za H.264 video, na gotovo svim Flash sajtovima trenutno se zahtevju starije generacije dekodera koje nisu implementirane u mobilne čipove i moraju da se pokrenu u softveru. Razlika je upečatljiva: na iPhone-u na primer, H.264 video moze da se gleda do 10 sati, dok videa dekodirana u softveru mogu da se gledaju manje od 5 sati, pre nego što se baterija potpuno isprazni.

Hachamovitch takođe napominje da Flash ima i nekih prednosti, posebno oko pouzdanosti, bezbednosti i performansi, a i veliki broj korisnika koristi Flash, tako da će Microsoft nastaviti da radi sa Adobe-om da mu pomogne da bude što bolji, dodao je on.

A ako ne bude bolji, do tada će HTML 5 biti distribuiran na sajtove širom weba. Nemojte se brinuti, Microsoft, Apple i Google će se pobrinuti za to.

Guardian UK izvještava da Google tiska letke, sa ciljem pridobivanja što više stanovnika Velike Britanije na Internetu.

Google je pokrenuo kampanju u Velikoj Britaniji pod nazivom Race Online 2012.

Ako želite da privolite ljude koji nisu na Internetu da se zainteresiraju za Internet, onda vjerojatno morate raditi neku offline kampanju,

izjavio je Google-ov glasnogovornik.

Letci će biti distribuirani putem različitih izvora, uključujući pamflete, promotivne knjižice i dr.

Ovo nije prvi put da tehnološki div poseže za tradicionalnim sredstvima. Neki od vas možda se sjećaju pokretanja Chrome preglednika, koji je bio najavljen u stripu.

Letak će imati koegzistentnu web stranicu za podršku, koji će objasniti zamisao oko Race Online 2012, i Google-ove ciljeve sa tim. Trenutno, više od 10 milijuna ljudi u Velikoj Britaniji nikada nije bilo na Internetu, a oko 4 milijuna od njih su obrazovane odrasle osobe.

Cilj Race Online 2012 služi u mnoge svrhe, pa i za spas UK vlade. Prema Guardianu, u nedavnom izvješću PwC procjenjuje ekonomsku korist od pridobivanja svih u Velikoj Britaniji da koriste Internet u visini od 22 milijarde funti, dok bi britanskoj vladi moglo pripasti barem 900 miliona funti godišnje. To je pod uslovom da sve digitalno isključene odrasle osobe budu on-line i naprave barem samo jedan elektronički kontakt mjesečno.